Једна од метода за очување тајности података приликом трансакција и преноса је криптовање. То је поступак претварања читљивих података у нечитљиве.
Шифровање је трансформација оригиналне поруке, помоћу одговарајућег поступка, у нечитљиву форму за све, сем корисника снадбевеног механизмом за дешифровање, шифрована порука у рукама некога коме није намењена треба да буде потпуно неразумљива.
За шифровање постоји приватни кључ (priveta key) и јавни кључ (public key). Помоћу ових кључева се постиже да поруку може да прочита само онај корисник коме је порука и намењена. То значи да власник не треба никоме да шаље свој тајни кључ (са којим се потписује), а поруку може да пошаље само ономе чији јавни кључ зна. Са друге страна, прималац мора да зна јавни кључ пошиљаоца, како би могао да дешифрује приљену поруку.
Провера идентитета, онога ко шаље поруку се постиже употребом електронског потписа и дигиталног сертификата. Ако би неко неовлашћено изменио садржај поруке, прималац би преко јавног кључа открио нерегуларност.
Нема коментара:
Постави коментар